Dve Marije

neka su jutra teža od ostalih..

možda zbog ovog mutnog neba iz kojeg se prosipaju slapovi vode što udaraju u prozore nošeni vetrom,

možda jer je to nedeljno jutro i pored mene nema nikoga, skoro da sam i zaboravila da sam nekad pila prvu jutarnju kafu u krevetu, onu koju bi mi on skuvao i doneo..

Ne, ne nedostaje mi više. ne on. Sinoć sam sama, čitajući knjigu bacala oko na teve i ono takmičenje, smejala se nekim komentarima ovih iraca i slušala kako moj smeh odzvanja u ovim zidovima.. jbg. zvuk zvona mobilnog telefona, njegov poziv.. džon mislim.. pola sata razbuđenih emocija koje su strujale među nama, puno toga što ne može u reči ovde.. jutros me probudila kiša vrlo rano, imala sam osecaj da je on svuda oko mene, u meni, i bolelo me..

jer nije tu.. radujem se za njega, to da, zaista. ponovo je u berlinu, radi na par nekih projekata, pisaće mi, poslaće mi slikice, da se viđamo na skajpu, čujemo, posle mi šalje sms, kako mu je bilo mnogo lepo da se čuje samnom.. dear.. dear..

...

čula sam se juče sa jednom od moje dve jako dobre drugarice, e, možda da vam kažem nešto o njima, jedna je bugarka, jako lepa žena, prolazi kroz slično što i ja samo što oni imaju dvoje dece.. vrlo zanimljivo koliko sličnosti a nismo se nikad ranije srele, do pre nekih pola godine..

druga je mongolka, i prelepa je.. ne što sam neobjektivna nego zaista, fizički i psihički.. i ona ima svoju priču.. uglavnom desi me zvala juče da se vidimo, a meni se nije dalo da izlazim iz kuće...

ni danas. imam puno toga da poobavljam, počev od ovog experience assesmenta što bi trebalo već da iskuckam.. ili bar da napravim strukturu teksta.. 1500 reči.. kol'ko to dođe? 3 strane??

uglavnom, pomislih već drugi put u poslednjih par dana, možda mi trebaju neki drugi ljudi u životu, možda je vreme, da pokušam da stvorim taj neki svoj krug..

koliko volim da se čujem sa džonom i koliko da mi to znači, nekako me i izbaci iz ravnoteže, ocrta mi moju samoću.

a ne dozvoljavam si, u nekom smislu.. pre desetak dana kad smo izašle nas tri, upoznala sam jednog baš-baš slatkog tipa :), trebalo je da se vidimo juče, i otkazala sam to.. nije to ono što mi treba.. ako me razumete :)..  malo sam samu sebe iznenadila tom odlukom, kako sam ga odj****a u troskoku što kaže naš narod, ne znam.. on mi posle piše da želi samnom da se vidi svejedno, da izađemo negde da popijemo kafu.. rekoh mu, okej, dogovorićemo se - nekad - negde..

missim....

i sad, ne znam šta sam htela ovim postom da kažem, al eto, ne moram možda ništa :))

osim da vas pozdravim...

ps. znam da su ovi aps and dauns verovatno normalna pojava u ovakvim situacijama, ali vise su mi dosadili.....